Krčiš put, ranjavaš si stopala, 

zapinješ  o trnje,

izbijaš na čistinu. 

A onda se povučeš u stranu,
da prođe, da dođe drugi.

Uspinješ se znojan,
posrćeš na strmini,
dižeš se.

Na domak vrha,
staješ u stranu,
nek stupi drugi.

Susrećeš ljude, kupiš učenike,
stječeš prijatelje.

I kad se dlani spremili za pljesak,

prolaziš kroz sredinu,

odlaziš, da stupi drugi.

I gledaš s kraja radostan
kako raste Drugi.

Tako je to biti preteča.

 Ivan Golub (21. lipnja 1930. Kalinovac)

---

Kako je biti preteča – pps

Krčiš put, ranjavaš si stopala, zapinješ o trnje, izbijaš na čistinu.
A onda se povučeš u stranu, da prođe, da prođe drugi.