U katedralu jedne teške noći,

Uđoh tiho i priđoh do oltara.

Sa zvonika ječahu zvona stara,

Htio sam duši molitvom pomoći.

Kad tamo pri tamnom visokom odru,

Jedna žena gledaše u daljinu,

Tri su boje ovile haljinu,

prepoznah Crvenu, Bijelu i Modru.

I reče mi tiho: “Moli se sinko,

nad nama pletu neke čudne niti,

Hrvat je opet tako teško biti…”

No votes yet.
Please wait...