U katedralu jedne teške noći,
Uđoh tiho i priđoh do oltara.
Sa zvonika ječahu zvona stara,
Htio sam duši molitvom pomoći.
Kad tamo pri tamnom visokom odru,
Jedna žena gledaše u daljinu,
Tri su boje ovile haljinu,
prepoznah Crvenu, Bijelu i Modru.
I reče mi tiho: “Moli se sinko,
nad nama pletu neke čudne niti,
Hrvat je opet tako teško biti…”
