Tajna smirenosti– kratka priča o odgoju

Djed je poveo unuka u trgovinu. Maleni je bio izuzetno nemiran ali djed je smireno ponavljao: Alberte, smiri se. Još nekoliko minuta i bit ćeš doma. Izdrži…

–

* * * * * * *  * * * * *  * * * * *  * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Neki je čovjek pošao u trgovinu i odlučio povesti svog malenog unuka. Došli su u trgovinu, stavio je malenog u kolica te je počeo tražiti stvari koje je imao napisane na popisu za kupovinu. Međutim, maleni je bio jako nemiran. Plakao je, vrištao je i derao se. Tražio je da mu se kupe keksi, čokolada, igračka… A djed je povremeno ponavljao: “Alberte, smiri se. Još nekoliko minuta i bit ćeš doma! Izdrži!”

Na izlasku je pak mali izbacio iz košare stvari koje je djed kupio. Djed je opet ponavljao: “Alberte, smiri se. Još malo i bit ćemo doma!”

Neka gospođa koja je sve promatrala, pristupila je djedu i rekla: “Oprostite, znam da me se ne tiče, ali moram reći da ste izvrsni! Tako ste smireni, a dječak je tako nemiran. Albert je sigurno ponosan kakvog djeda ima.”

Tad je djed rekao: “Oprostite gospođo, Vi ste u zabludi. Ja se zovem Albert, maleni se zove Petar.”