Jednom davno živio je jedan kralj koji je imao ogroman, ali zaista čudan dvorac.
Iznutra je bio prekriven ogledalima – po zidovima, podovima, stropovima, posvuda na tisuće ogledala.
Jednoga dana kad nikoga nije bilo u dvorcu, odnekud dotrča neki pas i uđe u unutra. Iznenađen nepoznatim mjestom, poče se osvrtati oko sebe. Na svoj užas shvati da je okružen mnoštvom pasa. Bili su posvuda i bilo ih je bezbroj. Namjeravajući se zaštiti od njih, pas im pokaza zube, no u istom trenutku i ostali psi pokazaše zube. On poče režati kako bi ih zaplašio. Kao odgovor na to, svi psi oko njega počeše režati.
Vidjevši to, pas je već bio sasvim siguran kako mu je život u opasnosti i započne lajati. No čim je zalajao, i ostali psi počeše lajati na njega. Što je on jače lajao, to su i oni bivali sve glasniji.
Sutradan ujutro, dvorani su našli nesretnog psa kako leži mrtav, sam samcat. Osim njega u dvorcu nije bilo nikoga. Tek milijuni ogledala kojima je bio okružen. Nitko se nije borio s njim, zato što nikoga nije ni bilo.
Ipak, on je vidio sebe u ogledalima i to ga je preplašilo do smrti. Kada se počeo boriti, odrazi u ogledalima su se također počeli boriti. Uginuo je u borbi s milijunima vlastitih odraza koji su ga opkolili sa svih strana.
A da je samo jednom prijateljski mahnuo repom, svi bi psi iz ogledala uzvratili…
autor nepoznat