– Čuj! – predloži neki bogataš svom siromašnom prijatelju.
– Imam za tebe jedan posao. Dobro ćeš zaraditi!
Siromašni čovjek je dobro znao da je jedna od najvećih ludosti biti ohol u siromaštvu, ali čestitost mu ipak ne dopusti da prihvati prijedlog, nego reče:
– Ne mogu pristati na tvoju ponudu.
– Zašto?
– Jer si taj posao izmislio samo zato da meni pomogneš, a ja ne želim da ti zbog mene budeš na šteti.
– Slušaj – odgovori bogataš – ti i ja smo prijatelji, zar ne? Ne znači li to da smo u nekoj vrsti ljubavi? … E vidiš, moja ljubav je domišljata!
(Božidar Prosenjak)
