Sanjao Irac da je umro, a ispred njega je u redu stajalo mnogo ljudi. Čekajući svoj red mogao je vidjeti što se događalo s onima prije njega.
Isus pozove jednog pa reče: Stoji pisano: Bijah gladan i ti si mi dao jesti.
Dođi u Kraljevsvo Oca moga.
Čovjek uđe.
Drugom reče: Bio sam žedan i dao si mi piti.
Dođi u Kraljevstvo Oca moga.
I on uđe.
Dođe osmogodišnji dječak a Isus mu reče:
Nitko se nije htio sa mnom igrati, a ti si me zvao da se igram s tobom.
Dođi u Kraljevstvo Oca moga.
I dječak uđe.
Dođe desetogodišnja djevojčica a Gospodin joj reče: Svi su mi se rugali, a ti si me branila. Dođi u Kraljevstvo Oca moga.
Irac se uplašio. Pomislio je: Nikomu nisam dao ni jesti ni piti, nisam ni bolesne posjećivao, nisam slabe branio… Ah, kako li ću stati pred Gospodina?
Dođe i on na red. Isus podigne oči, blago ga pogleda i reče:
Bio sam tužan, razočaran, utučen, a ti si došao i pričao mi viceve. Nasmijao si me i ohrabrio. Dođi u Kraljevstvo Oca moga.
Irac se sretan probudi i donese odluku: Svaki ću dan razveseliti Gospodina u nekom tko bude tužan.