Bagdadski kalif Al-Mamun imao je prelijepog arapskog konja. Bogati Omah želio je tog konja i nudio je mnogo kamila za njega, ali kalif nije htio ni da čuje za to. Omah je odlučio da će doći do tog konja po svaku cijenu, pa makar i prevarom.

Znao je kuda će Al-Mamun proći na konju, pa se prerušio u prosjaka, legao nasred puta i čekao. Al-Mamun je bio čovjek mekog srca i, čim ga je vidio, sjahao je s konja da vidi što mu je.

“Pomagajte!”, zavapio je lažni prosjak. “Danima gladujem i nisam se u stanju ni podignuti na noge.”

Al-Mamun ga je pažljivo popeo na konja, a Omah podbode konja i ovaj krenu u galop. Kalif je trčao, vičući mu da stane. Kada je Omah dovoljno daleko odmakao, zastao i okrenuo se.

“Molim te nemoj nikome reći kako si došao do konja.” – vikao je Al-Mamun.

“Zašto?”– upita Omah.

“Ako se pročuje, može se dogoditi da jednog dana nitko ne zastane pomoći čovjeku koji leži nasred ulice i zaista umire.”

Arapska priča