Zemlja teško diše zbog topota osude…
Dan se ogleda u križu i čeka da ga primiš na se…
Lomi Ti se korak…
Optače Te Majčin malaksali pogled…
U Šimunovu srcu susrećeš šum anđeoskih krila…
U Veroniki prepoznaješ otisak budućih naraštaja koji će Te voljeti i slijediti…
U krhotinama pada ispuštaš uzdah kakav nebo i zemlja nisu nikad čuli…
Gasiš jauk srži jeruzalemskih žena…
Ustupaš nam svoje tragove…
Dok oko Tebe i po Tebi vrvi zloba vojnika, misliš na uzbibano zrelo žito…
Otvaraju se putovi Tvojoj krvi…
Bičevi munja i iglice kiše razglašavaju da si Ocu predao duh…
I do mene dopiru drhtaji suza Tvoje Majke…
U krošnjama maslina oko Tvoga groba, lahor najavljuje uskrsnuće…

Ivna Talaja