Na slijedećem je planetu živio neki pijanac.
Ovaj je posjet bio vrlo kratak, no maloga je princa vrlo rastužio:
– Što radiš? – rekao je pijancu kojeg je našao kako u tišini promatra hrpu praznih i hrpu punih boca.
– Pijem – odgovorio je pijanac.
– A zašto piješ? – pitao ga je mali princ.
– Kako bih zaboravio – odgovorio je pijanac.
– Što zaboravio? – htio je doznati mali princ, koji ga je već bio počeo žaliti.
– Kako bih zaboravio da se sramim, priznao je pijanac pognute glave.
– A čega se sramiš? – upita mali princ želeći mu pomoći.
– Sramim se jer pijem! – odgovorio je pijanac i sasvim zašutio.
Mali je princ, zbunjen otišao.
«Odrasli su uistinu vrlo čudni», govorio je samome sebi putem.
(Antoine de Saint-Exupery)
Mali princ i pijanac – razmišljanje
– Pijem kako bih zaboravio da se sramim.
– Čega se sramiš?
– Sramim se jer pijem.
