Jednog dana don Bosco je kočijom krenuo u posjet zavodu za dječake za koje se brinuo.
Putem reče kočijašu:

– Lijepog konja imate.

– Istina. Svaki dan ga timarim oko dva sata.

– A koliko vremena dnevno potrošite za svoju dušu?

– Nemam vremena, velečasni, imam toliko posla. Stalno sam na ulici, brinem se za konja, kočiju…

– Ja bi onda više volio biti vaš konj nego vaša duša! – reče don Bosco.