Jednog dana don Bosco je kočijom krenuo u posjet zavodu za dječake za koje se brinuo.
Putem reče kočijašu:
– Lijepog konja imate.
– Istina. Svaki dan ga timarim oko dva sata.
– A koliko vremena dnevno potrošite za svoju dušu?
– Nemam vremena, velečasni, imam toliko posla. Stalno sam na ulici, brinem se za konja, kočiju…
– Ja bi onda više volio biti vaš konj nego vaša duša! – reče don Bosco.
